Kupovina stanova u izgradnji uvek rizik

 

Već je čuven slučaj udruženja “1.000 oštećenih” koje okuplja 340 porodica koje se nisu uselile u stanove u Filmskom gradu na Košutnjaku, jer ih “Delta legal” nikad nije završio. Procenjuje se da u Beogradu ima nekoliko hiljada kupaca koji dele takav problem. Kupovina stana u izgradnji je znatno jeftinija, ali nosi i znatno veći rizik. Niko, ali baš niko, ne može da garantuje da će zgrada biti završena, ali se rizik može smanjiti.

Ako investitor već ima građevinsku dozvolu i rešenje o tehničkom prijemu, stan skuplji 10 do 20 osto

Dupla prodaja stanova više nije moguća jer se svi kupoprodajni ugovori overavaju u sudu i podaci o prodaji ulaze u jedinstvenu kompjutersku bazu. Ovaj registar dostupan je građanima od 1. januara 2010. Nekretnine u centralnim gradskim opštinama mogu se proveriti u Prvom, a u rubnim delovima grada u Drugom opštinskom sudu.

Oni koji se odluče za kupovinu stana u izgradnji to mogu da učine tako što neće štedeti nekoliko stotina evra i unajmiće advokata ili renomiranu agenciju za nekretnine da provere investitora, ili će se u to sami upustiti.

Kaća Lazarević iz agencije “Alka” savetuje da se u “avanturu” s kupovinom stana u izgradnji ne bi trebalo upuštati.

– Ne znači da će investitor nekog prevariti, ali ekonomska kriza zadala je mnogo muka i nevolja investitorima i imamo slučaj da mnogi kasne sa gradnjom i probijaju rokove. Ako se neko i odluči da kupi stan u izgradnji, onda nikako ne bi trebalo da daje sve pare odjednom – kaže Lazarević. Ona preporučuje da, ako se već kupuje nešto što je u izgradnji, onda to bude nešto što je prošlo tehnički prijem.

– U ovom slučaju investitor mora da ima građevinsku dozvolu sa klauzulama pravosnažnosti i rešenje o tehničkom prijemu. Ova dva dokumenta su dokaz da će investitor dobiti upotrebnu dozvolu i to mora da da kupcu na uvid – objašnjava Kaća Lazarević.

Cena ovakvih stanova u izgradnji u proseku je za 10 do 20 odsto veća, ali je izvesno da će u predviđenom roku biti završeni.

Jedna od preporuka je da se stanovi u izgranji kupuju od investitora kog finansira banka, jer ona novac uplaćuje sukcesivno, po fazama gradnje, i preporučuje se da to bude uneto u kupoprodajni ugovor.

Stan se može kupiti na osnovu ugovora o kupoprodaji stana u izgradnji ili na osnovu ugovora o suinvestiranju. Uvek se preporučuje prva varijanta. Ako sklopite ugovor kao suinvestitor, vašim novcem učestvujete u izgradnji celog objekta. Ono što, takođe, umanjuje rizik je da u ugovoru postoji stavka da investitor nema pravo na pun iznos ugovorene cene stana sve do dobijanja upotrebne dozvole.

Bez obzira na to da li se u ugovoru vodite kao suinvesitor ili ne, jedan od najpouzdanijih načina za zaštitu je da vam investitor da bankarsku garanciju i da se ugovorom predvidi da se ona može naplatiti ako investitor ne ispuni bilo koju svoju obavezu, a posebno ako kasni sa radovima. Uvek se može proveriti i šta je investitor do sada gradio, otići to tih zgrada i porazgovarati sa stanarima o njihovim iskustvima.

Kako se zaštititi  tražite potvrdu o tehničkom prijemu objekta (najsigurnije je kupiti stan sa upotrebnom dozvolom) proverite investitora na sajtu APR kupoprodajni ugovor napravite sa advokatom isplaćujte investitora po fazama gradnje proverite zgrade i popričajte sa stanarima koji žive u zgradama koje je investitor već gradio tražite da se ugovorom precizira kada će proraditi lift, interfon, rampa za parking, kao i ko je odgovoran i kolika je garancija na ugrađene uređaje proverite koliko ljudi je već kupilo stanove u toj zgradi i tražite potvrdu o tome obavezno kupoprodajni ugovor overite u sudu

Šest koraka za proveru investitora

1. Agencija za privredne registre – na sajtu agencije http://www.apr.gov.rs može se proveriti da li je investitor upisan u registar privrednih subjekata, za koju je delatnost registrovan i koji mu je matični broj. Takođe, tu se mogu pogledati i godišnji finansijski izveštaji investitora.

2. Narodna banka Srbije – na sajtu http://www.nbs.rs, stranica “Pretraživanje jedinstvenog registra računa” može se proveriti da li je račun investitora uključen u platni promet ili je u blokadi. Za to je potreban matični broja investitora, koji se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre.

3. Biro za bonitet, registar, overu i izdavanje dokumenata Privredne komore Srbije – ovde možete obaviti dodatne provere investitora. PKS je u Resavskoj 13-15, telefon 330-09-00, lokal 135 i 960, a za izdavanje podataka plaća se taksa, čija visina zavisi od obima podataka koje tražite, kao i od roka za dostavu.

4. Katastar nepokretnosti – u njemu se može proveriti katastarska parcela na kojoj se gradi objekat. Ono što je nužno za svaku odobrenu izgradnju jeste rešeno imovinsko-pravno pitanje na zemljištu. Katastar se nalazi u Ulici 27. marta 43-45, telefon je 330-93-03.

5. Sekretarijat za urbanizam – ovde se može proveriti da li postoji pravosnažno rešenje o izdavanju odobrenja za izgradnju. (Ako je objekat manji od 800 kvadrata ovo se proverava u opštinama.) Nalazi se u Ulici 27. marta 43-45, info služba radi od 8.30 do 16.30 časova, telefon je 322-90-00.

6. Direkcija za građevinsko zemljište – ovde se proverava da li je investitor zaključio ugovor o korišćenju gradskog građevinskog zemljišta, preduslov za dobijanje upotrebne dozvole. Tu se može saznati i o prethodnim ugovorima investitora. Direkcija je u Njegoševoj 84, telefon 244-94-94.

izvor BLIC

Stanovi na zemljištu šećerane

Ćuprija — Fabrika šećera u Ćupriji raspolaže sa preko 50 hektara zemljišta na kome se nalazi devet stambenih zgrada s preko sto stanova, koje vlasnici ne mogu da uknjiže.

U tih 50 hektara, koji su zvanično uknjiženi na šećeranu u stečaju, nalaze se i gradske ulice .

Šećeranu u Ćupriji, osnovanu pre tačno sto godina, 2008. kupilo je preduzeće „Uniprom“ iz Nikšića za 270 miliona dinara.

Vukosava Jovanović iz Ćuprije 32 godine živi u stanu koji je dobila od fonda solidarnosti.

Devedesetih godina otkupila je stan, ali da ne može da ga uknjiži na svoje ime saznala je tek nedavno, podstaknuta razgovorom koji je vodila u maju prošle godine sa, kako pretpostavlja, novim vlasnikom fabrike šećera.

„On će da ide od stana do stana i da kaže da se stanovi isplate kako on odredi cenu, a ako nećemo, onda će on da da onoliko koliko smo mi isplatili stanove i možemo da napustimo zgradu“, rekla je ona za B92.

Predsednik opštine Ćuprija Borivoje Kalaba potvrdio je za B92 da su vlasnici stanova u Ulici Blagoja Parovića praktično samo njihovi korisnici, te da ih, dok se ne reše imovinski odnosi, ne mogu uknjižiti, pa samim tim ni prodati niti preneti na naslednike.

Opština Ćuprija je preko suda, tvrdi Kalaba, pokušala da iz imovine koja je prodata nikšićkom preduzeću „Uniprom“ izuzme deo gradskih ulica, ali je pravda bila na strani novog vlasnika Veselina Pejovića, čija je saglasnost potrebna i u slučaju sprornih stanova.

„Mislim da će on ipak prihvatiti da opštini vrati ulicu, a opština će morati da za svaki od tih stambenih objekata pojedinačno uradi urbanistički projekat kojim će se tačno definisati koliko kom stanu pripada građevinskog zemljišta koje se nalazi ispod zgrada“, rekao je Kalaba.

I dok predsednik opštine Ćuprija tvrdi da je o ovom problemu razgovarao sa vlasnikom šećerane, vlasnik negira da ga je iko iz opštine zvao tim povodom.

Iako nije želeo da da zvaničnu izjavu, on je u telefonskom razgovoru rekao da vlasnici stanova treba da se obrate Agenciji za privatizaciju koja je prodala imovinu šećerane, ali i da će im saglasnost za uknjižbu dati tek kada mu neko plati sporno zemljište.

Izvor B92

Cene stanova pale 30 %, kupaca malo

Beograd/Novi Sad — Iako su cene stanova skoro 30 odsto manje nego pre tri godine, a 15 do 20 procenata u odnosu na isti lanjski period, kupaca nema dovoljno.

Prodavci stanova uzalud ponavljaju oglase u novinama i obilaze agencije za promet nekretnina, ali prometa nema, pa agenti u šali kažu da proslavljaju kada se sklopi poneki kupoprodajni ugovor.

Ako se ponešto i proda, to su stanovi u starijim zgradama jer nove gradnje nema u onom obimu na koji smo navikli.

Ono što se završava je, po mišljenju potencijalnih kupaca, precenjeno zato što su investitori računali na subvencije države, ali one su ove godine nepovoljnije, tako da prodaja stoji.

Pad cena stanova od pre tri godine najpre je pogodio one srednje veličine, garsonjere i veliki luksuzni stanovi su se još „držali”, međutim, i oni su došli u nemilost krize, tako da se danas mali stanovi nude po istoj ceni kao i dvosobni, a luksuzni, koji su se prodavali po 100.000 evra pa i više, sada se nude za 70.000. Retko se desi da je neki kupac spreman da veći deo kapitala uloži u skupoceni stan, i tada vrednost varira u odnosu na lokaciju, stranu sveta na koju gleda, spratnost, raspored prostorija…

Iako je izgradnja novih stanova u padu i investitori kažu da grade na granici rentabiliteta, agenti za promet nekretnina ocenjuju da bi cene mogle ići još nadole, srazmerno slabljenju kupovne moći građana i pooštravanju kriterijuma u bankama za odobravanje stambenih kredita, što rezultira padom kreditne sposobnosti potencijalnih kupaca.

Krediti skupi, poslovi nesigurni

Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina ocenjuju da se cene više nikada neće vratiti na staro, odnosno period 2008, dok optimisti gaje nadu da će cene skočiti ulaskom Srbije u EU. Zaključak je jednostavan: nije dovoljna samo povoljna cena nekretnine da bi se sklopio kupoprodajni ugovor, zec leži u (ne)povoljnosti kredita i (ne)sigurnosti radnog mesta.

Građani bez stana očekivali su da će program jeftine stanogradnje biti brže realizovan, da će ostati isti ili povoljniji uslovi za subvencionisane stambene kredite, međutim, sve je krenulo suprotno od očekivanja, jeftina stanogradnja šepa, a uslovi subvencionisanja su pooštreni.

Oni koji su imali prilike da vide projekte stanova koji će se graditi na mestu bivše beogradske kasarne na Voždovcu po 1.290 evra za kvadrat izrazili su nezadovoljstvo rasporedom prostorija jer se u stanu od 60 kvadrata iz dnevne sobe ide u spavaću, a kuhinja nema prozor, što znači da je i ta „jeftina” cena previsoka za takvu nekvalitetnu gradnju, a podstanarska muka golema.

Izvor B92

Lična iskustva – stambeni kredit Sasa N. Beograd, Srbija

Saša N. Srbija, Beograd, Srbija (28. jul 2010).

Situacija oko dobijanja stambenog kredita u Srbiji i kupoprodaja nekretnine uopšte se dosta poboljšala u odnosu na pre nekoliko godina. S obzirom da se bavim sličnim poslovima opisaću vam koja je procedura dobijanja kredita, pričaćemo o troškovima i dokumentaciji.

Ono što je najvažnije jeste da ste u stalnom radnom odnosu i da su vam primanja prijavljena na isti isnos (što nažalost nije uvek slučaj u Srbiji, računa se prijavljena plata u Poreskoj upravi), takodje uglavnom banke traže da ste u stalnom radnom odnosu minimum godinu dana kod poslednjeg poslodavca i u obzir se uzima prosek poslednjih 3 primanja.

Vaša kreditna sposobnost (koliko možete da plaćate mesečno ratu) se izračunava na sledeći način:

Vaša plata: 40.000 RSD
Procenat opterećenja plate ide do 50% po bankama. Stručno se ovaj procenat zove DTI (debt to income ratio).

40.000 x 50/100 = 20.000 RSD *koristićemo kurs 1 EUR – 100 RSD

Ovaj iznos je maksimalan iznos koji možete da izdvajate za stambeni kredit pod uslovom da nemate neki drugi kredit, kreditnu karticu ili dozvoljeni minus (u tom slučaju se te mesečne obaveze koje imate odbijaju od kreditne sposobnosti koju smo izračunali). Takođe, vašu kreditnu sposobnost može da pojača vaš životni saputnik (suprug ili supuga), ili npr. ako imate neka druga primanja koja mogu da se dokažu (renta, alimentacija, poslovna dobit ako imate firmu itd.).

Maksimalan iznos kojim banka može da vas kreditira

Ovo je jedna od bitnijih informacija, jer ćete tako znati kolikim sredstvima možete da raspolažete prilikom potražnje stana (ako ga već niste našli). Predpostavićemo da je maksimalan period otplaćivanja u banci 360 meseci (30 godina) i da je kamata oko 6% NKS (kamate se kreću po bankama od 4,5% do 7,5% u zavisnosti koliki je iznos kredita i od drugih faktora).

Max iznos kredita: 33.500 EUR
Rok: 360 meseci
Kamata: 6%
Rata: 200,00 EUR

Ovo je max iznos koji možete da dobijete, pod uslovom da imate max 35 godina jer kod većine banka poslednja godina života prilikom otplate stambenog kredita je 65 godina života. Ako npr. imate 40 godina, maksimalan period za otplatu bio bi 65 – 40 = 25 godina (300 meseci).

Troškovi

Obavezno izračunajte sve troškove koje ćete imati u toku i nakon procedure oko stambenog kredita. U zavisnosti od banke do banke, imaćete sledeće troškove i provizije.

– Kreditni biro: 205,00 RSD prilikom podnošenja zahteva.

– Procena nekretnine: od 100 EUR do 200 EUR fiksno/jednokratno uglavnom se plaća posle odobrenja, pre izlaska procenitelja (cena varira u zavisnosti od vrste nekretnine, stan, kuća ili poslovni prostor…).

– Provizija banke: 0% – 2% fiksno/jednokratno prilikom isplate kredita.

– Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu NKOSK): fiksno 30 EUR + provizija na procenjeni iznos nekretnine, prilikom isplate kredita.

EUR indexed:		uknjižene nekretnine	neuknjižene nekretnine
LTV 80-90 %		3,75 %	4,25 %
LTV 70-80 %		2,75 %	3,25 %
LTV do 70 %		1,75 %	2,25 %

* U zavisnoti od tipa nekretnine (uknjižena ili neuknjižena) kao i LTV-ja, formira se provizija NKOSK-a.
** LTV (loan to value) je procentualni odnos iznosa kredita i procenjene vrednosti nekretnine.

Npr. ako je vrednost nekretnine koja je predmet obezbeđenja 50.000 EUR, a kredit koji dobijate od banke 33.500 EUR, LTV je sledeći:

LTV = L / V *100 = 33.500 / 50.000 * 100 = 67%

U ovom slučaju provizija NKOSK-a će biti 1,75% na iznos kredita od 33.500 EUR (586,25 EUR) odnosno 2,25% ako je nekretnina neuknjižena (753,75 EUR).

U slučaju da nemate mnogo novca za učešće, cela računica sa NKOSK-om vam poskupljuje ove troškove.

Npr., iznos nekretnine koju želite da kupite je 50.000 EUR, ali imate samo 6.000 EUR za učešće, jer ste možda novac potrošili na putovanje oko sveta ili ga jednostavno nemate. U tom slučaju morali bi ste da uzmete veći kredit od banke i to 44.000 EUR kako bi mogli da ispoštujete prodavca i njegovu cenu (naravno morali biste da imate mnogo veću platu od gore navedene, oko 530 EUR).

LTV = 44.000 / 50.000 * 100 = 88%

U ovom slučaju, provizija NKOSK-a bi bila 3,75% tj. 1.650 EUR (za uknjiženu nekretninu, odnosno 4,25% tj. 1.870 EUR za neuknjiženu nekretninu.

– Osiguranje nekretnine i vinkulacija u korist Banke: od 20 EUR do 100 EUR osnovno osiguranje od poplava, požara itd., plaća se prilikom isplate kredita i svake godine tokom trajanja kredita (cena varira u zavisnoti od vrste nekretnine, stan, kuća, poslovni prostor…).

– Kursne razlike se prilikom puštanja kredita i kupovine EUR-a dešavaju na sledeći način.

Obratite pažnju na ovaj deo!

Banka odobrava kredite indeksirane u EUR-ima, npr. 44.000 EUR ali na dan puštanja kredita, banke u zavisnosti od svoje kreditne politike puštaju taj novac na vaš dinarski račun po uglavnom kupovnom kursu Banke (nižem) ili ređe po srednjem kursu Narodne banke Srbije (u daljem tekstu NBS).

Da bi se ispoštovao kupo-prodajni ugovor koji biste sastavili sa prodavcem nekretnine, a to je da mu se plati u valuti EUR, Banka mora da taj novac koji vam je pustila na dinarski račun pretvori u devize. Banke češće praktikuju kupovinu deviza po prodajnom kursu, a ređe po srednjem kursu.

Može se u pojedinim bankama desiti da prilikom isplate kredita na npr. iznos od 50.000 EUR, morate da doplatite i do 1.300 EUR na ime kursnih razlika. To je jednokratno. Takođe, kursne razlike se dešavaju i prilikom plaćanja mesečnih rata, ako vam je npr. rata vezana za EUR po prodajnom kursu banke. Obavezno se dobro raspitajte za ovaj deo u Banci jer se obično nigde ne pojavljuju ovi troškovi napismeno, pa možete lako upasti u situaciju da na samom kraju cele procedure ostanete “kratki” za određeni iznos EUR-a zbog namernog ili nenamernog propusta službenika Banke.

– Održavanje kredita: od 0 do 0,4% na preostali iznos glavnice, jednom godišnje. Neke banke naplaćuju i ove troškove koji se plaćaju npr. na kraju godine na preostali iznos glavnice (preostali iznos glavnice za svaki mesec možete pratiti u planu otplate koji je Banka dužna da vam uruči po isplati kredita). Pitajte da li postoje ovakvi troškovi i koliko bi iznosili godišnje, kao i kada ih plaćate.

Lična iskustva – stambeni krediti Aleksandar P. Srbija, Beograd

Aleksandar P. Srbija, Beograd, Srbija (20. jul 2005. godine)

Iskoristio bih priliku da podelim svoj iskustva u vezi stambenih kredita, jer sam na svojim leđima izneo sav teret dobijanja stambenog kredita u Srbiji. Kao što rekoh prvi korak je bio pronaći adekvatan stan. Dodatni problem za mene je uslov da stan bude uknjižen, a kao što znate u gradu Beogradu, prestonici države Srbije, jedva da je 25% stanova uknjiženo i to pretežno stanova u užem centru grada. Nakon iscrpljujuće potrage, borbe sa agentima za nekretnine, čitanja oglasa nađoh potencijalni topli dom. Naravno posle dugih pregovora i dogovora utanačio sam kupoprodajnu cenu i uslove plaćanja za prodavcem. Naravno, bilo je neophodno naglasiti da dinamika isplate ne zavisi od mene već samo od prodavca i poslovne banke od koje uzimam kredit. Najpre je bilo potrebno da prodavac dobije od suda koji vodi katastarske knjige novi vlasnički list što nije trebalo da predstvalja problem jer je stan po rečima prodavca imao čiste papire. I kao što pretpostavljate prodavcu je trebalo nepunih 35 dana da dobije vlasnički list jer navodno “čisti papiri” i nisu bili tako čisti jer porez na promet pri prethodnoj kupovini jeste bio plaćen, ali vlasništvo nije bilo uknjiženo na ime novog novog vlasnika, što naravno nije bio moj problem. Savet: uvek potražite od prodavca najnoviji vlasnički list, jer stari vlasnički listovi nisu nikakav dokaz.

Kada sam konačno dobio svež vlasnički list, a prethodno sam se odlučio za banku, otrčao sam u prvu ekspozituru da popunim Zahtev za stambeni kredit. Obzirom da radim u “državnoj firmi” koja me uslovljava da platu primam preko Poštanske Štedionice nisam bio u mogućnosti da otvorim tekući račun u Volks banci, što po rečima ljubaznih operatera u Volks centru “ne bi trebalo da bude problem”. Al ne lezi vraže, prva dva referenta sa kojima sam razgovarao me odbiše uz stručno mišljenje: “Ma ovi u kol centru nemaju pojma, moraš imati tekući račun kod nas u banci da bi uopšte konkurisao za kredit i to najmanje 3 meseca!”. Moja upornost se ipak isplatila jer 3. referent u 3. ekspozituri ipak prihvati moj zahtev za kredit. Savet: budite uporni, razgovarajte sa više referenata u različitim ekspoziturama, videćete, svaki će vam ponuditi različite uslove za dobijanje stambenog kredita (nisu svi jednako informisani).

Sada je bilo potrebno prikupiti dokumentaciju o prihodima. Kreditnu sposobnost su mi obračunali tako što prosek primanja u poslednja tri meseca umanje za troškove života (u mom slučaju 12.000,00 dinara), umanje za 10% dozvoljenog minusa (3.000,00 dinara) i podele sa 2. Tako dibijena cifra je predstavljala maksimalni iznos mesečne rate za otplatu stambenog kredita.

Stan je bilo potrebno proceniti. Kontaktirao sam sve tri ponuđene agencije sa kojima banka ima sklopljen ugovor i dobio 3 različite ponude za procenu stana: 8.000,00 dinara sa uračunatim PDV, 100 eur + PDV i 250 eur + PDV. Naravno odlučio sam se za prvu opciju i nisam se pokajao. Procenitelji su izašli na teren u roku od 2 dana i odmah sutradan završili svu dokumentaciju. Procenu stana sam platio unapred, a stan je bio procenjen realno (tržišna i procenjena vrednost su bile slične). Savet: obavezno kontaktirate sve procenitelje i zatražite da vam pošalju ponudu u kojoj će stajati cena, vreme izlaska na teren i vreme izrade dokumentacije.

Procedura od trenutka podnošenja zahteva do isplate trajala je 15 radnih dana. Za tih 15 radnih dana vlasnik stana i ja smo:
– Otišli u ekspozituru banke i potpisali gomilu papira koji omogućavaju banci da pokrene postupak pred sudom za stavljanje hipoteke.
– otišli na zakazano ročište u sud i stavili hipoteku na stan koji kupujem,
– otišli u ekspozituru banke i u dogovoreno vreme podigli sav novac sa dinarskog i deviznog računa. Banka svoj deo stambenog kredita isplaćuje u dinarima po srednjem kursu na dan isplate. Sve dinare smo konvertovali u evre i potpisali kupoprodajni ugovor u sudu.

Savet: prodavac stana i vi odvojite najmanje tri radna dana za administrativne poslove.

Troškovi do sada:
– 250 dinara uvid u kreditni biro,
– 8.000 dinara procena stana,
– 50 dinara menica,
– 100 dinara otvaranje dinarskog i deviznog računa u banci.

Predstojeći troškovi:
– 250 € administrativni troškovi banke (2% od vrednosti kredita),
– 2.600,00 dinara godišnje obavezno osiguranje nekretnine,
– 27.717,00 dinara troškovi sudske hipoteke.
– 12.200,00 dinara sudska taksa za overu kupoprodajnog ugovora (vrednost ugovora 18.000,00 EUR)
– 2.407,00 dinara dodatni troškovi suda za ubrzano i prekoredno zakazivanje.

Saveti stambeni krediti

Saveti stambeni krediti

Savet 1:
Prvo saznajte sa kojim max kreditom raspolažete, koji su vam troškovi, dodajte na to i učešće koje ste sakupili i možete da krenete u potragu za stanom.

Savet 2:
Sa uknjiženom nekretninom koju zalažete kao obezbeđenje, i većim učešćem znatno smanjujete troškove.

Savet 3:
Idite u više banka, i u više ekspozitura određene Banke, pišite šta vam govore i tražite da vam službenici Banke odštampaju ponudu.

Sajt “Nekretnina” počinje sa radom uskoro!!!

Dobrodošli na sajt https://nekretnina.wordpress.com gde cete biti u prilici da se informišete o svim trenutnim i aktuelnim, nekadašnjim i budućim dešavanjima vezanih za tržište nekretnina pretežno u Srbiji, Beogradu, ali i okolini (Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Madjarska itd.). Kretanje cena kvadrata, novi projekti, nove građevinske kompanije, pametne zgrade, renoviranje itd. biće neke od budućih tema kao i najnovije vesti iz ovih domena.

Takođe, pisaćemo uslovima za stambene kredite, o firmama koje se bave sređivanjem enterijera kao i o stvarima koje sami možete da uradite a sa ciljem povećanja vrednosti vaše nekretnine.